O inicijativi
Dom savremenog stvaralaštva Agraria je zamišljeni objedinjeni prostor za umetničku produkciju i programsku saradnju strukovnih umetničkih udruženja i organizacija koje aktivno deluju u polju kulture i umetničke produkcije u Novom Sadu.
Ideja je da se Dom savremenog stvaralaštva Agraria otvori u revitalizovanom industrijskom kompleksu nekadašnjeg pogona “Elektrolux” u ulici Lasla Gala 32 (Grbavica) u Novom Sadu, koji se prvobitno zvao “Agraria”. Kompleks je izgrađen 1939–1940. godine od strane poljoprivredne zadruge jugoslovenskih Nemaca po imenu “Agraria” i danas predstavlja najreprezentativniji očuvani primer međuratne poslovne modernističke arhitekture u gradu. Objekti ovog kompleksa imaju oko 2000m2 koji bi mogli da se osposobe za potrebe novog doma za stvaralačku energiju.
Sadržaj Doma savremenog stvaralaštva Agraria čine osnovni resursi potrebni za kulturno-umetničku produkciju, a to su radni, kancelarijski i programski prostori. Njihovim objedinjavanjem u jedan kompleks bi se racionalnije podmirile pojedinačne potrebe članica Agrarije i stvorili bolji uslovi za obavljanje umetničke delatnosti, kao i za integraciju, jačanje i razmenu na lokalnoj sceni. Sa druge strane, ovakav kompleks bi direktno komunicirao sa javnošću i publikom, kroz rad galerija, ateljea i drugih javnih programskih prostora.
Šta je Inicijativa za Agrariju?
Inicijativu za Agrariju su 2018. godine pokrenuli pojedinci koji dolaze iz organizacija: Društvo arhitekata Novog Sada (DANS), Centar za nove medije_kuda.org, Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) i Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine (UPIDIV).
Cilj Inicijative za Agrariju je da ustanovi novi model korišćenja prostora Agrarije u partnerstvu sa Gradom Novim Sadom kao vlasnikom prostora, kroz konzorcijum koji bi činili i Grad i organizacije koje koriste prostor. Grad bi ustupio prostor kompleksa na korišćenje u dogovorenom oročenom periodu, a konzorcijum bi se brinuo o funksionisanju i održavanju ovog zajedničkog doma. Ovaj model udruživanja je otvoren za širenje i uključivanje i drugih aktera sa kulturne i društvene scene, kako institucionalnih tako i nezavisnih.
Šta će se nalaziti u Agrariji?
- PROGRAMSKI I PRODUKCIONI PROSTORI
Multifunkcionalni prostorni kapaciteti za lokalnu umetničku produkciju u vidu ateljea, specijalizovanih studija, kreativnih labaratorija tj. radionica.
- KANCELARIJE UDRUŽENJA
Sekretarijati, biblioteke i arhivi širokog spektra kulturno-umetničkih udruženja, kao i umetnički depoi.
- GRADSKA GALERIJA
Zajednička multifunkcionalna galerija koja zauzima najveći deo prizemlja kompleksa okrenutog prema ulici. Galeriju prati i depo za zbirku umetničkih radova, nagrađenih, otkupljenih i ostalih u gradskoj kolekciji, a do kojih će se doći ponovnim uspostavljanjem javnog otkupa umetničkih dela. Galerija strukovnih udruženja vrši funkciju gradske galerije dok ista ne bude onsovana kao javna institucija. Nedostatak prostora za izlaganje je činjenica sa kojom se suočavaju sve institucije kulture i ova Galerija u programskom smislu može da ugosti i saradnički povezuje sadržaj gradskih zbirki u svom radu.
- KLUB UMETNIKA I ARHITEKATA
Prostor za javne programe i okupljanja.
- RADIONICE I ATELJEI ZA INTERNACIONALNE PROGRAME
Razvoj aktivnosti kroz multifunkcionalne radne prostore – studije za programe internacionalne razmene – namenjenih boravku gostujućih umetnika od mesec do godinu dana, čiji je rezultat umetničko stvaralaštvo i istraživanje sa fokusom na upoznavanje sa lokalnim kontekstom.
Iz čega proizilazi Agraria?
Pokretači Inicijative za Agrariu – pojedinci iz organizacija civilnog društva u polju umetnosti i arhitekture (kuda.org, DANS, SULUV, UPIDIV) se suočavaju sa nizom problema u obavljanju svojih osnovnih delatnosti, počevši od svojih matičnih kancelarijskih prostora, izložbenog prostora, do depoa i arhiva, a poseban problem je nedostatak radnih prostora – ateljea i radionica.
Istorijski gledano, nekada je SIZ za kulturu Grada dodeljivao radne prostore članovima umetničkih udruženja, ali se sa tom praksom prestalo krajem 80-ih godina prošlog veka. U procesu tranzicije nije načinjena adekvatna transformacija te prakse. Činjenica je da je grad udvostručio stanovništvo od tada, a ujedno su se uvećala i članstva strukovnih umetničkih udruženja. Do danas nije utvrđen adekvatan program dodele radnih prostora i otkupa vrednih umetničkih projekata i dela koja nastaju u produkciji gradskih umetnika, arhitekata i dizajnera.
U procesu tranzicije i privatizacije, mnogi gradski ateljei su izgubili karakter i namenu radnog prostora kada su transformisani u privatnu svojinu. Na taj način se i inače mali fond radnih prostora još više smanjio. Inicijativa za Agrariju je pokrenuta upravo kako bi se ponudio novi model za rešenje ovih višedecenijskih problema koji suštinski sputavaju umetničku produkciju lokalnih stvaralaca. Rešenje koje Inicijativa za Agrariju nudi će ići u korist kako gradu, tako i članovima strukovnih udruženja i drugim organizacijama i široj publici.
Zašto baš Agraria?
Očuvanje kulturnog nasleđa omogućava zajednici da se suoči sa sopstvenim istorijskim razvojem, da reflektuje svoja znanja i značaj u savremenom trenutku. Negovanjem istorijskog nasleđa otvara se mogućnost da se u neposrednom životnom prostoru ostvare procesi preseka epoha, kao i ideja o kulturi življenja.
U savremenom društvu kulturno nasleđe može uticati na lokalnu sredinu i njen ekonomski prosperitet. Objekti graditeljskog, u ovom slučaju industrijskog, nasleđa mogu se koristiti u fizičkom smislu kao novi prostori koji revitalizacijom dobijaju nove sadržaje i postaju kreativna žarišta zajednice i mesto susreta, umrežavanja, razmene i komunikacije između umetnika, arhitekata, dizajnera i drugih profesionalaca u kulturi.
Kulturno nasleđe u sferi graditeljstva podrazumeva odgovoran odnos prema istorijskom nasleđu i održivo upravljanje ovim resursima – identifikaciju, vrednovanje, zaštitu, rehabilitaciju i njihovu (novu) upotrebu.
Reanimacija prostora i upotreba kulturnog nasleđa treba da posluži lokalnim samoupravama kao potencijal za druge lokalne razvojne strategije i projekte. Stoga se Inicijativa za Agrariju pojavljuje kao predlagač sa definisanim okvirom i predlogom za održivo upravljanje ovim prostornim kompleksom.
Posebno treba istaći da se ovom inicijativom omogućava da se deo industrijskog graditeljskog nasleđa sačuva, što na primer nije učinjeno sa celokupnim industrijskim nasleđem u Radničkoj ulici, koje gotovo da više ne postoji i koje je zamenjeno stambenim objektima.
Godina 2018. je na nivou Evropske unije bila proglašena godinom kulturnog nasleđa, sa jasnim pozivom svim učesnicima u polju politike i kulture da tome daju svoj doprinos. Novi Sad kao Evropska prestonica kulture bi mogao da na tom talasu demonstrira svoju spremnost da upravo kroz proces revitalizacije nasleđa reši i neke od najvećih problema lokalne umetničke scene, kao što su prostori za umetničku produkciju, strukovne organizacije i objedinjena Gradska galerija – što su sve sadržaji koje Inicijativa za Agrariju nudi u svojoj viziji osnivanja novog doma savremenog stvaralaštva.
Rezultati delovanja Inicijative od osnivanja do danas
Privremena zaštita objekta
Povodom javnog uvida u izmene i dopune Plana generalne regulacije Grbavice u Novom Sadu krajem 2018. godine, koji se odnosio na lokaciju na kojoj se nalazi kompleks Agraria u Ulici Lasla Gala 32, Inicijativa za Agrariju je uspela da animira Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada da upiše ovaj kompleks na listu objekata koji uživaju prethodnu zaštitu, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima. To podrazumeva da nije moguće njihovo rušenje u periodu od tri godine, do kada država mora da donese konačnu odluku o njihovom statusu. U praksi se konačna odluka o statusu evidentiranog objekta često ne donese u tom trogodišnjem roku, što znači da se evidentiranje objekta mora ponovo incirati na drugim osnovama. Konačnu zaštitu tj. status zaštićenog kulturnog dobra može da utvrdi samo Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno Vlada Republike Srbije na njihov predlog. U svakom slučaju, postignut status privremene zaštite za Agrariju ima za cilj da trenutno zaustavi bilo kakve radnje koje bi dovele do rušenja i nepovratnog gubitka ovog komleksa.
Promena namene parcele i kompleksa
Inicijativa za Agrariju je od 2018. godine u dva navrata podnosila primedbe na javnim uvidima u izmene Plana generalne regulacije Grbavice i Plana detaljne regulacije za ovu lokaciju, u kojima je tražila promenu definisane namene za ovou parcelu i zaštićenih objekata na njoj, kako bi se sprečila predviđenja izgradnja stambeno-poslovne petospratnice na ovom mestu. Komisija za planove je ove primedbe prihvatila i ugradila u planove koje je potom Skupština grada Novog Sada usvojila 18. oktobra 2019. (Sl. list Grada Novog Sada 50/2019).
Konačni i sada važeći Plan generalne regulacije za ovu lokaciju propisuje sledeće :
“U Ulici Lasla Gala broj 32, na parceli br.1189 KO Novi Sad II, utvrđuje se namena opštegradski centar.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je 01.11.2018. godine evidentirao objekat u ulici Lasla Gala broj 32 na parceli 1189 KO Novi Sad II, kao nepokretnost koja uživa prethodnu zaštitu.
U okviru ovog kompleksa planiraju se sadržaji kao što su kultura, umetnost, obrazovanje i ostale namene opštegradskog centra komplementarne sadržajima kulture. Postojeći objekti spratnosti od P do P+1, čuvaju se u izvornim gabaritima. Za sve intervencije u okviru kompleksa (adaptacija, sanacija, prenamena delova kompleksa koji se integralno čuvaju), potrebno je ishodovati uslove i mere tehničke zaštite nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.”
Ovo je bila prva velika pobeda Inicijative za Agrariju, kojom je sprečen gubitak ovog značajnog istorijskog kompleksa i gotovo jedinog preostalog kompleksa u javnom vlasništvu u ovoj zoni grada.
Privremeni ulasci u kompleks Agrarije i izrada projeknte dokumentacije
Do sada je realizovano nekoliko privremenih ulazaka u kompleks Agrarije sa ciljem upoznavanja članova Inicijative sa trenutnim stanjem objekata koji se nalaze na parceli, s obzirom na to da je kompleks inače zatvoren i nedostupan za jasnost već dugi niz godina.
Nekoliko studenata sa Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakuklteta tehničkih nauka u Novom Sadu, koji su svojim angažovanjem podržali Inicijativu, obavili su inicijalno snimanje objekata Agrarije (fotografisanje i merenje objekata). Potom su izradili projektnu tj. arhitektonsku dokumentaciju o postojećem stanju objekata i ustupili je gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Ovo je doprinelo donošenju privremene zaštite objekta, imajući u vidu da Zavod pre toga nije raspolagao originalnim crtežima objekta.
Početkom 2020. godine priliku da uđe u kompleks Agrarije i detaljno snimi objekte je imala i veća grupa studenata sa Fakulteta za arhitekturu i urbanizam u Temišvaru, koji su, posredstvom Inciijative za Agrariju, imali semestralni zadatak da isprojektuju revitalizovan kompleks upravo u funkciji Doma savremenog stvaralaštva Agraria.
Regionalna i internacionalna saradnja
Tokom 2019. godine organizovana je poseta kompleksu Agrarije sa delegacijom Goethe Instituta iz Beograda. Delagacija je bila u poseti Novom Sadu kako bi se upoznala sa uslovima rada nezavisne umetničke scene i njenom ulogom u manifestaciji EPK 2021.
Tokom oktobra 2019. godine delegacija Inicijative za Agrariju je imala sastanak sa direktorom i predsednicom TEH mreže u Temišvaru na godišnjoj TEH konferenciji, gde je mreža upoznata sa Inicijativom i njenim dosadašnjim razultatima. Na sastanku je dogovoreno da se saradnički prati dalji proces Inicijative.
Saradnja sa Fakultetom za arhitekturu i urbanizam Politehničkog univerziteta u Temišvaru u Rumuniji je realizovana tokom 2020. godine, kada su rukovodioci predmeta Arhitektonsko projektovanje na 4. godini odabrali kompleks Agrarije u Novom Sadu kao studiju slučaja i predmetni zadatak za studente u letnjem semestru 2020. godine (njih 70). U tu svrhu organizovana je poseta Agrariji i Novom Sadu od 21. do 23. februara 2020, kada su svi studenti i nastavnički tim, na čelu sa Bogdanom Demetrescuom, dekanom 4. godine, došli na lokaciju da analiziraju stanje objekata kompleksa Agrarija. Studenti su imali zadatak da osmisle projekat rekonstrukcije ovog industrijskog kompleksa u Novom Sadu u funkciji Doma savremenog stvaralaštva Agraria. Ovom zadatku su se pridružili i studenti arhitekture sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a rezultat je izložba studentskih projekata rekonstrukcije zgrade, koja je realizovana u Novom Sadu 03 – 15. decembra 2021. godine.
Klikni na sliku da je uveličaš
Vremenska linija delovanja Inicijative
2016.
Pre uspostavljanja ove Inicijative prethodio je period intenzivnog rada na uspostavljanju i delovanju Inicijative za nezavisnu kulturnu scenu Novog Sada 2016. godine (u kojoj su učestvovala udruženja koja su pokrenula Inicijativu za Agrariju), čiji je glavni motiv bio stvaranje novih javnih modela za građansko učešće i odlučivanje u pregovorima sa Gradskom upravom za kulturu Grada Novog Sada, sa kojom je Inicijativa uspela da napravi strateška dokumenta (Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada 2016-2026).
2017.
DANS, SULUV i UPIDIV su potpisali Sporazum o zajedničkoj saradnji i sproveli anamnezu stanja i potreba ovih strukovnih udruženja, u smislu prostornih kapaciteta za programe i funkcionisanje.
2018. januar
Godina 2018. je proglašena i obeležena na nivou Evropske unije godinom kulturnog nasleđa, sa jasnim pozivom svim učesnicima u polju politike i kulture da daju svoj doprinos.
2018. jun
Pokrenuta je Inicijativa za osnivanje Doma savremenog stvaralaštva Agraria u Novom Sadu, u ulici Lasla Gala 32.
2018.
Inicijativa za Agrariju je uskladila svoje zahteve sa Strategijom za kulturni razvoj 2016-2026 Grada Novog Sada i drugim važnim dokumenatima.
2018.
Stigla je međunarodna podrška Inicijativi za Agrariju u vidu preporuka, što je pokazalo spremnost da se podrži razvoj projekta, i to od strane: Heinrich Böll Stiftung – Kancelarija u Beogradu, Stiftung Donauschwäbische Zentralmuseum Ulm, Austrijski kulturni forum Beograd, METANOIA ARTOPÉDIA Segedin, Fakultet za arhitekturu i urbanizam iz Temišvara.
2018. novembar
Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada je upisao kompleks Agrarije na listu objekata koji uživaju prethodnu zaštitu, što podrazumeva da nije moguće rušenje ovih objekata u periodu od tri godine, do utvrđivanja njegovog konačnog statusa.
2019. oktobar
Usvojena je primeda Inicijative za Agrariju na javnom uvidu u regluacioni plan koja se odnosila na namenu ovog kompleksa. U novi plan su za Agrariju upisani sadržaji kao što su: kultura, umetnost, obrazovanje i ostale namene opštegradskog centra komplementarne sadržajima kulture.
2019. oktobar
Sastanak Inicijative za Agrariju sa TEH Evropskom platformom (Trans Europe Halles) 18. oktobra na godišnjoj skupštini TEH mreže u Kulturnom centru Ambasada u Temišvaru.
2020.
Uspostavljena je saradnja sa tri arhitektonska fakulteta (Temišvar, Novi Sad i Beograd), čiji su studenti imali zadatak da isprojektuju rekonstrukciju kompleksa Agrarija u funkciji budućeg doma savremenog stvaralaštva.
2021. decembar
U Novom Sadu je 3. decembra otvorena izložba studentskih projekata rekonstrukcije kompleksa Agrarije sa tri arhitektonska fakulteta (Temišvar, Novi Sad i Beograd).
Modeli upravljanja
Modeli upravljanja proizilaze iz dogovora konzorcijuma udruženja koja čine Inicijativu za Agrariju i Grada Novog Sada.
Model upravljanja treba da ostane u spektru mogućih rešenja koja ustanovljavaju civilno-javno partnerstvo u okviru prostorne i kulturne politike, a kao doprinos institucionlnom pluralizmu. To je ujedno iskorak u odnosu na dva modela koja su dominirala u sferi upravljanja kulturom (ili privatno ili javno), jer se radi i o novim potrebama i novom kontekstu uređenja.
U bilo kom od modela imperativ je pronaći model dugotrajne samoodrživosti rada, koja je rezultat uravnoteženoga odnosa između javnog finansiranja i nadzora s jedne strane te nezavisnog programiranja i participativnog donošenja odluka s druge strane.
Kroz Strategiju kulturnog razvoja Grada je podržan koncept saradnje civilnog i javnog sektora, i to u tačkama:
5.1. Jačati praksu upravljanja kulturnim nasleđem, koja povezuje njegovo održivo korišćenje i razvoj Grada, Grad podstiče, pre svega, ustanove zaštite i druge relevantne ustanove, resore i sektore da u procesima upravljanja kulturnom baštinom stave veći fokus na njeno korišćenje, upravljanje, održavanje, interpretaciju, adaptaciju i dostupnost.
5.3. Jačati kapacitete organizacija civilnog društva kako bi se uključile u proces zaštite i odgovornog korišćenja kulturnog nasleđa. Organizacije koje pokreću građanke i građani u cilju selekcije, istraživanja, dokumentovanja, zaštite, interpretacije, promocije i prezentacije baštine, od izuzetnog su značaja za Grad.
Ključna uloga Grada Novog Sada je da osigura prostor i definiše ugovorni odnos sa konzorcijumom udruženja o uslovima, investicionim ulaganjima, korišćenju i održavanju zajedničkog prostora, kao i obezbeđivanje osnovnih sredstva za temeljno funkcionisanje Agrarije i odvijanje programa. Grad bi imao ulogu javnog nadzora korištenja gradske imovine te nadgledanja rada centra kao prostora civilno-javnog partnerstva.
Konzorcijum udruženja Inicijative za Agrariju ima primarnu ulogu da okuplja organizacije koje deluju na ovom području i tako osigura sigurno upravljanje prostorom i programima koji će se odvijati u Domu savremenog stvaralaštva Agraria. Na taj način se dodatno osigurava i programsko finansiranje iz različitih domaćih i stranih izvora.
Predlog modela upravljanja bi se definisao u skladu sa nadležnim zakonima, pre svega Zakonom o javno privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakonom o javnim službama.
